Претрага

Одрживи повратак

Општина Шамац помаже одрживи повратак сходно својим могућностима, а и повратници хрватске националности сами себи стварају услове и баве се углавном пољопривредом, корпарством, занатским дјелатностима и слично.

„На шамачком подручју вратило се око 850 повратника хрватске нациналности, а највећи повратак је у Мјесним заједницама Горњи и Доњи Хасић и Засавица – каже представник службе за локално економски развој Иво Блажановић.


Блажановић додаје да од укупног броја највећи број чине лица старости преко 65 година (око 60 %) који живе од зарађених пензија или су издржавани од дјеце која раде у земљама ЕУ.
Он каже да иако се вратио мањи број радно способних лица, има доста примјера успјешних домаћина који су сами себи створили егзистенцију, а има и примјера одрживог повратка реализованог уз подршку Влада РС, Федерације, међунардних организација, општине Шамац и др.


Блажановић додаје да би се одрживи повратак могао боље направити када би се средства која се користе за одрживи повратак по свим нивоима власти од општине до централне власти БиХ имали умјесто социјалног, развојни карактер.

„То значи, ништа од тога што се некоме додјели нека мала новчана помоћ, ако се да мотокултиватор некој старијој особи, ту нема посла нити одрживог повратка. Треба радити да не добијају једни те исти помоћ одрживог повратка, а ако и добију у више наврата треба га обавезати на систем да буде тај посао пријављен тј. да се посао региструје кроз властито запошљавање или запошљавање повратника, расељених и других лица- каже Блажановић.


Он тврди да је обрадиво земљиште велики потенцијал што би повратници требали искористити и још се више земљорадњом бавити.

„Појединци обрађују веће површине у Хрватској Тишини, у Хасићу, Средњој Слатини, Засавици. Имамо и одређене обрте, столарски, механичарски, неки имају стројеве за земљане радове или врше експлатацију шљунка. Повратници би сами требали себи помоћи кроз оснивање удружења, задруга, фондација. Имамо успјешне људе у иностранству који би уложили своја средства у добре пројекте – каже Блажановић.


Он подсјећа да би се тиме стимулисао повратак младих, млађих радно способних појединца и породица.

Успјешан примјер одрживог повратка је породица Мате Туњића из Горњег Хасића који се вратио 2001. године. Они имају 28 дулума обрадиве земље и шуме, баве се земљорадњом, саде шљиву и плету производе од прућа у чему им помажу дјеца.

Туњић каже да ни током рата није прекидао рад, те да му је ове године помогао пројекат UNDP и општине од којих је добио помоћ да засади 0,5 ха плантаже корпарске врбе која је у првој години вегетације у одличном стању.

Светлана Павловић, дипл. журналиста