Претрага

Симбол града Шамца - стари сат почео да ради

Стари сат некадашњи и садашњи симбол града поново је пуштен у рад након 27 година.
Некада, до 1992. године се зграда са симболом старог сата појављивала на свим разгледницама  и град Шамац и Општина били су по томе препознатљиви, али тада је престао са радом.
Инвестицију око 6.000 КМ за обнављање старог сата финансирала је општина Шамац.

Начелник Одјељења за финансије Слободан Сјенчић каже да се општина Шамац одлучила на овај корак што се објекат старог сата појављивао скоро на свим разгледницама прије 1992. године и град Шамац и општина Шамац је била по томе препознатљива.
„Ради се о инвестицији од око 6.000  КМ  која  нама у финансијском смислу није значајна, али у симболици, традиционалном смислу изузетно значајна“, каже Сјенчић.
Сјенчић наводи да је са фирмом из Славонског Брода „Електрика Рашић“ склопљен Уговор и та фирма је успјешно обавила свој посао, тако да је стари сат поново пуштен у рад након 27 година и на задовољство многобројних грађана Шамца.
„На сат је стављен потпуно нови савременији механизам. Стари сат је имао механички механизам  са зубчаницима, а ово је потпуно нов електронски самоподесив механизам. Приликом нестанка струје он памти импулсе, а након доласка струје сат се сам подеси на тачно вријеме. За сада смо га подесили да само откуцава ударцем о гонг тачно вријеме у сатима, а не у минутама“, каже Сјенчић.
Он је напоменуо да је сачувана аутентичност изгледа старог сата, а казаљке које су биле нешто дотрајале замјенили, али су и оне сачувале аутентичан изглед, од  лакшег су материјала од првобитних тако да сат има аутентичан изглед са савременим електронским механизмом.
Сјенчић подсјећа да је зграда старог сата у власништву Епархије зворничко - тузланске и сви садржаји у згради су под њиховом ингеренцијом, а да су у договору са њима само стари сат оспособили као симбол града Шамца.

Шамачки хроничар Никша Незировић каже да је зграда старог сата власништво шамачког веле трговца Тоше Ставрића направљена 1928. године, и једна је од многобројних његових зграда у Шамцу.
„У доњем дијелу зграде била је његова  велика трговина, а на спрату  стан за његовог сина Саву и снаху Савету. Годину дана послије 1929. године Тошо Ставрић је купио сат за 25.000  старојугословенских динара од фирме „Павле Пантелић“ из Земуна која је у то доба била чувена  фабрика сатова у Југославији, али и ливница звона. Око 70 торањских сатова у бившој Југославији, 130 цркава не само у Југославији него и у Мађарској и Румунији красе сатови и звона ове фирме“, каже Незировић.
Он је навео примјер да овакав сличан сат постоји на Калемегданској тврђави, Саборној цркви, Дому војске, Народном музеју, Народном позоришту, америчкој читаоници и у Шамцу.
Он је подсјетио да је град Београд земунску фирму „Павле Пантелић“ ставио под заштиту као културно добро града Београда.
„Након Другог Свјетског рата на спрату, а након национализације зграде била је управа трговачког предузећа „Босанка“. На прочељу зграде налази се исписано година 1928. година и  иницијали ТС Тошо  Ставрић. Током социјализма пребрисано је са насловом Тито“, каже Незировић.
Млади шамачки историчар Маја Видовић каже да је за локалну заједницу Шамац значајно ово културно наслеђе и добар тренутак да се обнови сат и поново проради како би се вратио стари дух града Шамца.
„Сматрам као млади грађанин да је то значајно за наш град, јер смо тиме показали да чувамо нашу традицију и наше културно наслеђе. Овом приликом желим да се захвалим свима који су учествовали у овом пројекту да поново проради стари сат. Надам се да ћемо уживати у наредном периоду да сваки пута када дође неко са стране у Шамац, а који није довољно упознат са градом да ћемо имати прилику да покажемо наш град“, каже Видовићева.
Шамчанин Сулејман Церибашић истиче да је адаптација „Старог сата“ велика ствар за овај град.
„Рођен сам овдје, увијек сам овдје стајао и гледао како сат ради, чак би чуо и код куће како сат откуцава. Зграда старог сата je међу најстаријим зградама и то су ремек дјела града“ – каже Церибашић.

Светлана Павловић, дипл. журналиста