Претрага

Слободан приступ информацијама

Закон о слободи приступа информацијама (ЗОСПИ)

Шта је Закон о слободи приступа информацијама?

Закон о слободи приступа информацијама (ЗОСПИ) у РС („Службени гласник РС“, број 20/01) – утврђује опште право јавности на приступ информацијама које су под контролом јавних органа „у највећој могућој мјери у складу са јавним интересом“.

Јавни приступ информацијама у посједу јавних органа има три битна циља:

- Подстиче већу отвореност и одговорност јавних органа при  доношењу одлука;
- Унапређује демократију промовишући учешће јавности при доношењу одлука јавних органа;
- Доприноси борби против корупције и лошег руковођења.

Поступак приступа информацијама

Право на приступ информацијама се може остварити подношењем писаног захтјева, који треба да испуни следеће услове:
- Да је у писаном облику на једном од службених језика у Републици Српској;
- Да садржи довољно података о природи и садржају тражене информације, како би се омогућило лакше проналажење информације;
- Да садржи име и презиме подносиоца захтјев, његову адресу, а по могућности и број телефона;
- Да је наведен начин на који подносилац захтјева жели приступити информацијама.

Приступ информацијама се омогућава на следеће начине:

- Приступ оригиналу информације како би се могао извршити лични увид;
- Фотокопирањем информације и личним преузимањем или доставом на кућну адресу (првих 10 страница копије су бесплатне; ако фотокопија информације износи мање од 10 бесплатних страница, онда се та информација доставља путем поште, на кућну адресу подносиоца захтјева).

Које су врсте информација изузете од објављивања?

ЗОСПИ дозвољава јавним органима да траже изузетак од објављивања информација у три случаја:

- Објављивањем информација основано се може очекивати изазивање значајне штете легитимним функцијама владе (нпр. национална безбједност, одбрана, спречавање криминала или јавна безбједност);
- Објављивање информација би нашкодило повјерљивим комерцијалним интересима треће стране;
- Тражена информација укључује личне интересе који се односе на приватност трећег лица.

Накнаде за подношење захтјева

За поднесене захтјеве, рјешења или обавјештења не наплаћују се накнаде или таксе. Једине накнаде које Општинска управа може наплатити су трошкови умножавања информација.

Уколико се захтијева умножавање информација, првих 10 (десет) страница фотокопије стандардне величине су БЕСПЛАТНЕ, а за сваку следећу страницу стандардне величине која прелази 10 (десет) првих бесплатних страница цијена умножавања износи 0,20 КМ.

Плаћање умножавања информација врши се на жиро-рачун број: 562-0110000166-117

Општинска управа Шамац је обавезна да захтјев за слободан приступ информацијама ријеши у року од 15 (петнаест) дана.
Додатне информације о начину подношења захтјева за приступ информацијама даје службеник за информисање у Општинској управи Шамац.

 

Закон о слободи приступа информацијама Републике Српске - ПРЕУЗМИ

Захтјев за приступ информацијама - ПРЕУЗМИ

 

 

Подаци о општини Шамац

 

Становништво

 

По последњем службеном попису становништва из 1991. године који није никада потврђен од стране надлежних институција, општина Босански Шамац имала је 32.960 становника, распоређених у 22 насеља. После потписивања Општег Оквирног споразума за мир у БиХ (Дејтонског споразума), већи дио општине Босански Шамац ушао је у састав Републике Српске. Име насељеном мјесту Босански Шамац и општини промјењено је у Шамац. У састав Федерације Босне и Херцеговине ушла су насељена мјеста Базик и Домаљевац, и дијелови насељених мјеста: Босански Шамац, Брвник, Гребнице и Тишина. Од овог подручја формирана је општина Домаљевац - Шамац. Федерацији БиХ припало је и насељено мјесто Пруд, које је припојен општини Оџак.

 

 

 

Географија

 

Општина Шамац је сјевероисточна општина Републике Српске и централна је општина у Посавини. Око Шамца се налазе општине: Градачац, Пелагићево, Доњи Жабар, Вукосавље, Домаљевац - Шамац, Модрича, Орашје, Оџак, а на њеном сјеверу су ријека Сава и Република Хрватска. До Дејтонског мировног споразума (Општи Оквирни споразум за мир у БиХ) општина се простирала на 219, а данас на 184 км2, јер су по Дејтону села Базик, Домаљевац и Пруд, те дио села Гребнице - припали Федерацији БиХ. Према попису из 1991. године општина Шамац је имала 32.900 становника, док их данас има око 19.000. У граду Шамцу живи око 5.500 становника. До 1995 године у општини је било 26 насељених мјеста, а данас их је 20 и то: Шамац, Баткуша, Брвник - дио насељеног мјеста, Гајеви, Гребнице - дио насељеног мјеста, Горња Слатина, Горњи Хасић, Доња Слатина, Доњи Хасић, Засавица, Корница, Крушково Поље, Лугови, Ново Село, Тишина, Обудовац, Писари, Средња Слатина, Црквина и Шкарић. Највећа села су Обудовац и Црквина.

 

 

 

Историја

 

У доба праисторије, Шамац је био насељен. Археолошки истражни локалитет Кулиште, на сјевероисточном ободу села Крушково Поље, најстарије је неолитско насеље у околини Модриче и Шамца. Утврђено је да су трагове своје културе оставили и људи који припадају бакарном и бронзаном добу. Такође ту се налазила и римска поштанска станица Ad Basante. Има доказа да је управо ту, док је 1460. године водио борбе против последњег босанског краља Стефана Томашевића (српски владар из династије Котроманића), турски султан Мехмед II подигао утврђење Шамац (име Шамац потиче од ријечи шанац-ров, прокоп, канал), те да је то утврђење Стефан Томашевић срушио 1463. године.
Данашње општинско сједиште Шамац настао је тек 1863. године на ушћу Босне у Саву. Пројекат за изградњу Шамца сачинио је инжињер Салих ефендија Мукевит, а градњом су руководили француски инжињери. Једна од значајнијих знаменитости Шамца у градском језгру јесте чињеница да су улице у том дијелу града укрштене под правим углом, тако да градско језгро има облик правоугаоника.
Становништво Шамца је имало удјела у Посавској буни проте Стевана Аврамовића из Орашја, а нарочито мјештани села Обудовац, Баткуша, Брвник, Доња и Горња Слатина, Тишина и Црквина. Након што је, у октобру 1858 године, буна крваво угушена, масовно су страдали становници тих села. Забиљежено је и да је 1879 године данашњи град имао 242 куће и 955 становника. Фебруара 1883 године град је добио пошту и телеграф, а 1885 године и основну школу.
Шамац је скоро од свог постанка представљао трговачки центар за остала мјеста, највише због положаја и плодности Посавине. Интезиван развој Шамца почиње изградњом пруге Шамац - Сарајево 1947 године, као једна од првих радних акција у СФРЈ. Шамац је у периоду социјалистичке Југославије постао познат по производњи бојлера (Мебош), намјештаја (Шипад-Будућност, сада Нова Форма), текстилна индустрија (Шит), производњи аутомобилских стакала (Униглас).
На почетку рата у Босни и Херцеговини због свог геостратешког положаја Шамац је на почетку 1992 године постао "жариште" војно-политичких активности свих тадашњих супростављених страна. Јединице ЈНА су одржавале мир све до прве половине априла те године. У ноћи 16/17 априла 1992 године јединице Територијалне одбране Српске Републике Босне и Херцеговине у садејству са добровољачким јединицама у саставу ЈНА и МУП-а Српске Републике спријечиле су упад јединица Хрватске војске преко моста на ријеци Сави и понављање реализације злочиначког сценарија који се већ крајем марта 1992 године одиграо у Босанском Броду. Након повлачења ЈНА из БиХ 18. маја 1992 године подручје општине Шамац браниле су јединице Војске Републике Српске, а неке од одиграних битака на овом простору, као што је пробој коридора и протјеривање Хрватске војске у јуну 1992 године, остаће записане у аналима војничке тактике и стратегије.

 

 

Познате личности рођене у Шамцу

 

 

  • Зоран Ђинђић, рођен 1. августа 1952 у Шамцу, убијен 12. марта 2003 у Београду је био српски политичар и државник, доктор филозофије по образовању, један од оснивача и дугогодишњи предсједник Демократске странке, предсједник Владе Републике Србије (2001 - 2003) и први некомунистички градоначелник Београда од 1945 године (1997).
  • Алија Изетбеговић, бивши предсједник предсједништва БиХ.
  • Сулејман Тихић, бивши бошњачки члан предсједништва Босне и Херцеговине и предсједник Странке демократске акције.