Идентификација проблема и потреба социјално искључених група - резултати

ПРОЈЕКАТ: ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМА И ПОТРЕБА СОЦИЈАЛНО ИСКЉУЧЕНИХ ГРУПА - РЕЗУЛТАТИ

УВОД:

ПАРТНЕРИ ( Општинска организација Црвеног крста, Ј.У. Центар за социјални рад и У.Г. за помоћ лицима са посебним потребама ..Шамац,,), почетком августа 2010. године, покренули су на територији општине Шамац пројекат ,,ИДЕНТИФИКАЦИЈА ПРОБЛЕМА И ПОТРЕБА СОЦИЈАЛНО ИСКЉУЧЕНИХ ГРУПА,,. Овај пројекат реализује се у оквиру Пројекта интегрисаног локалног развоја ( ИЛДП ), који представља заједничку инцијативу Швајцарске агенције за развој и сарадњу ( СДЦ ) и Развојног програма Уједињених нација у Босни и Херцеговини ), а који се проводи у партнерству са Министарством за људска права и избјеглице БиХ, Федералним министарством правде, Министарством управе и локалне самоуправе Републике Српске и Савезом општина и градова.

Пројектиом ,,Идентификација проблема и потреба социјално искључених група,, ПАРТНЕРИ су се укључили у процес ревизије локалне стратегије развоја доприносећи практичној примјени методологије интегрисаног и инклузивног планирања локалног развоја, конкретно у сегменту социјалног развоја који се односи на већу социјалну укљученост рањивих друштвених група.

Економска криза, привредна стагнација, неефикасност државних и локалних институција, те деструктивне појаве у друштву типа корупције, мита, девастације јавних фондова и других материјалних ресурса , највише погађа рањиве друштвене групе, па смо из тих разлога Овим пројектом обухватили три социјално искључене групе које имају право на помоћ и подршку локалне заједнице:

- Старачка домаћинства без прихода,

- Дуготрајно незапослена лица и

- Ученици основне школе са сметњама у развоју

У циљу сагледавања јасних проблема, потреба и приоритета наведених социјалних група, организовали смо и провели 100 анкетa и 20 интервјуa са представницима све три социјалне групе , а затим на састанцима фокус група презентовали смо обрађене резултате анкета и интервјуа. На овим састанцима поред представника наведених циљаних група, присуствовали су и стручњаци за област социјалне политике, љекари интернисти, геријатристи, дефектолози-логопеди, неуропсихијатри, педијатри, педагози, клинички психолози и др., затим представници школа, удружења грађана, здравствених установа, социјалних служби и др. Једино је збиљежен слаб одзив представника бизнис сектора, Завода за запошљавање и Синдиката. У садржајним расправама и дискусијама на задату тему, идентификовани су проблеми, потребе и приоритети сваке од три наведене циљане групе, а резултати у писменој форми ,, обрађени записници,, достављени су Општинском развојном тиму ( ОРТ ), ради њихове валоризације при изради стратегије развоја општине Шамац за период 2010 до 2020. година.

ИЗВОДИ ИЗ РЕЗУЛТАТА АНКЕТЕ, ИНТЕРВЈУА И РЕЗИМЕА

Циљана група: Старачка домаћинства без прихода

Методом случајног узорка анкетирано је и интервјуисано 31 старо лице од којих су 6 дали и интервјуе. Најмлађи испитаник имао је 60, а најстарији 88 година живота. Од укупног броја испитаних 80% имају приходе од пензија, које су најчешће минималне – 160 КМ, а оне највеће не прелазе 300 КМ.Четверо испитаних старих лица живи од социјалне заштите. Према изјавама анкетираних, своје елементарне потребе не могу покрити приходима. Нјих 24-ро имају властити стамбени простор, али је неадекватан за живот старије особе ( влага, гријање, неадекватни приступи и сл.). Ортопедско помагало користи 23 стара лица или 74% анкетираних. Од 31 анкетирано старо лице 20 је покретно, 9 покретно уз помоћ другог лица, а 2 је непокретно, 85% испитаних живи сам у домаћинству.

На кључно питањеиз анкете и интервјуа, који су то њихови проблеми, потребе и приоритети, а које не могу сами ријешити без помоћи, највише испитаника одговорило је:

- набавка лијекова;

- храна и набавка хране;

- болест;

- набавка огрева и

- усамљеност и отуђеност од сродника и комшија.

Резиме: Цивилизацијски стандарди и хуманост једне друштвене заједнице мјере се и по критеријуму бриге те заједнице о слабим и немоћним, а стара лица су управо из те категорије. Старост прати неспособност и инвалидност, што ове особе чине овисне о туђој бризи и помоћи. Брига сродника, пријатеља, комшија, невладиних организација о старим и немоћним и сензибилизација средине на проблеме, потребе и приоритете од кључне је важности за квалитет живота сваког појединца из ове социјалне групе. Овај пројекат показао је да припадници ,,затворених група,, уколико се подстичу да узму учешће у планирању, спремни су да сарађују и отворено говоре о свом социјалном статусу и предложе могућа рјешења. Резултати анкете и расправа на фокус групи у којој су учествовала и стара лица јасно су дефинисали скромне потребе и приритете – лијекови, храна и набавка хране, набaвка огрева и сл. Стара лица без примања или са недовољним примањима имају право на помоћ локалне заједнице.

Циљана група: Дуготрајно незапослена лица

На бази евиденције дуготрајно незапослених лица Завода за запошљавање РС, методом случајног узорка анкетирано је и интервјуисано 64 лица од чега је 44% домицилно, 54% избјегло и 2% остало. Највише анкетираних лица је у животном добу између 30 и 40 година, њих 28% и између 50 и 60 година, њих 31%. Од укупног броја анкетираних 37% су НК радници, 21% су КВ радници, 34% имају ССС, 8% имају ВШС и није било анкетираних са ВСС. Подаци о дужини незапослености су сљедећи: 64% до 5 година, 23% од 5 до 10 и 12% од 10 до 15 година незапослени. Већина анкетираних, њих 89% прихватило би било какав посао, а 86% рад у смјенама. На питање да ли приликом запошљавања постоји мито и корупција, 98% анкетираних потврдно је одговорило, као и дискриминација по старосном и сполном критеријуму. На узорку анкетираних, 38% породица је са двоје, а 28% са троје незапослених. На питање како издржавају породицу, анкетирани су одговорили:

- радом на црно;

- разни повремени послови;

- надничење;

- помоћ са стране и

- раде било какав посао.

На питање из анкетног упитника, на које препреке су наилазили приликом тражења посла, одговорили су:

- вишак радника;

- мале, нередовне и несигурне плате;

- обећање ,,биће,,;

- нема посла;

- инвалидност;

- године старости, траже се млађе особе;

- недовољно искуства у конкретном послу;

- дјеца, мито и везе.

За помоћ у запошљавању обраћали су се:

- општини;

- бироу за запошљавање и

- појединим фирмама

Анкетирани сматрају да би локална заједница могла да помогне у рјешавању незапослености:

- подстицању отварања нових фирми;

- омогућити незапосленим посао у струци;

- за борце прве категорије посао или пензије;

- смањити корупцију;

- више пажње материјалној производњи и

- запошљавање једног члана породице у којој има више незапослених, односно у којој нико не ради.

Резиме: Право на рад је уставна категорија и једно од основних социјално-економских права сваког појединца, па са правом можемо рећи да особе које немају запослење јесу обесправљене, а то се посебно односи на групу коју смо у Овом пројекту назвали ,, Дуготрајно незапослена лица,,. Резултати анкете су драматично забрињавајући, нпр: на узорку анкетираних лица , 38% су из породице са двоје, а 28% са троје незапослених. Незапосленост је феномен који угрожава и породицу незапосленог лица, посебно дјецу или немоћна лица, као и заједницу у цјелини. Ова социјална група је најбројнија циљана група из ,,Пројекта,, , а иста представља само дио шире друштвене групе ,,Незапослена лица,,. За разлику од друге двије групе чији припадници су ,,слаби и немоћни,, незапослени су у доброј кондицији, а дио њих су у ,,најбољим годинама,, , међутим и они спадају у ,,рањиве групе,, зато што немају посао, радно мјесто, а тиме и стална материјална примања потребна за живот.

Дуготрајно незапослена лица имају право на подршку и помоћ локалне заједнице, који су у анкети конкретно предложили и механизме подршке: побољшање пословног амбијента, тј. отварање нових фирми тиме и нових радних мјеста, смањењу корупције, већа пажња материјалној производњи и друге мјере.

Циљана група: Ученици основне школе са сметњама у развоју

Ово је најмања социјална група из Пројекта. Анкетом, методом случајног узорка обухваћено је 10 ученика ( родитељи ), што чини више од 1/3 укупне популације. Узорком су обухваћи родитељи дјеце са тјелесним оштећењима, дјеца ометена у психичком развоју, дјеца са говорним сметњама и дјеца са комбинованим сметњама.

На питање из анкете на које су проблеме родитељи наилазили приликом остваривања својих права, одговорили су:

- несензибилност надлежних институција;

- недостатак новца у фондовима и

- компликоване процедуре слања дјетета изван заједнице здравства.

На питање у анкети које су то потребе које нису могли задовољити путем државних и локалних институција, одговорили су:

- помоћ дефектолога и других стручњака;

- уџбеници за ученике са сметњама у развоју;

- повољнији услови за набавку ортопедских помагала зависно од потребе дјетета.

На питање у анкети које мјере предлажу родитељи ради побољшања положаја њихове дјеце и породице, одговорили су:

- повећење новчаних наканада;

- помоћ специјалиста-стручњака у наставном и ваннаставном процесу;

- прилагођени уџбеници и наставна помагала и

- радионице и семинараи за дјецу и родитеље дјеце ометене у развоју

Резиме: У конвенцији УН о правима дјетета, поред осталих права стоји да ,, треба посветити посебну пажњу, бригу и подршку инвалидној дјеци,,. Ова конвенција ратификована је у Парламенту БиХ и обавезује власти БиХ/РС да у пракси на свим нивоима омогуће помоћ дјеци ометене у развоју. Резултати анкете у оквиру ове социјалне групе показали су да постоји широк дијапазон проблема, потреба и приоритета који су јасно идентификовани.

Проблем мањка сензибилности службника у органима и институцијама којима се обраћају родитељи ради остваривања права дјеце, је најлакши проблем који се може ријешити увођењем ,,професионалних норми,, , односно, запослено лице не може бити ,, незаинтересовано,, за посао за који прима плату. Службено лице дужно је родитељима омогућити приступ правима. Такође, анкета је показала да се родитељи жале на компликоване процедуре приликом слања дјетета на лијечење изван заједнице здравства. Органи и институције које су укључене у ту процедуру добијања дозволе, један дио потребне документације требали би прибавити по службеној дужности, тиме смањујући трошкове и скраћују процедуру родитељима. Према изјавама свих анкетираних родитеља, новчане накнаде за дјецу са сметњама у развоју су мале. Породице које имају ову дјецу су изложене великим напрезањима, трошењу енергије , емоција и новца у подршци дјеци са сметњама у развоју. Локална и шира заједница треба за ове намјене издвојити више новца. Није сасвим прихватљив одговор ,, нема новца,, , јер новца у фондовима има, само се ти новци неправедно расподјељују, односно одговорним и поштеним трошењем новца, остало би више за ову категорију.

Аутор и водитељ пројекта: Божо Нинковић